Centar za razvoj neprofitnog sektora je nevladina, nezavisna, neprofitna institucija, koja ima ulogu informativno-dokumentacionog, komunikacionog, savetodavnog i istraživackog centra. On je resursni centar, servis organizacija koja pruža usluge neprofitnim, dobrovoljnim, nevladinim organizacijama u SR Jugoslaviji.
Osnovan je krajem 1996. godine, sa ciljem da pomogne izgradnju i obnovu nevladinih organizacija i neprofitnog sektora u SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori), te da podstakne razvoj autonomnih gradanskih inicijativa i civilnog društva.
Delatnosti Centra se ovijaju kroz sledece vrste programa:
Centar ne pruža materijalnu pomoc, ne arbitrira izmedu organizacija, niti im odreduje šta one treba da rade. On nema ulogu koordinatora NVO u smislu "centra" iz kojeg se nekome nešto namece i odreduje.
Centar radi kao nevladina, neprofitna agencija. Usluge za sve dobrovoljne, neprofitne organizacije pruža besplatno, a njegova delatnost ne zadire u programsku i upravljacku strukturu samih organizacija. On egzistira kao "centar za pružanje pomoci" u okviru svog rada, i to samo onima koji to od njega žele.
Osoblje Centra cine osmoro zaposlenih - Žarko Paunovic (direktor), Branka Petrovic (direktor programa), Ivona Simic (koordinator Centra za volontere), Zoran M. Markovic (koordinator za odnose sa javnošcu), Živka Vasilevska (pravni savetnik), Ivana Prica (projekat menadžer), Svetlana Vukomanovic (administrativni sekretar), Saša Savanovic (koordinator za tehnicke poslove).
Ostali saradnici se angažuju prema potrebi i povremeneo u zavisnosti od ucestalosti poslova i vrste projekata: Milan Vukomanovic (konsultant za medunarodnu saradnju), Milan Miloševic (konsultant za informacione tehnologije), Jelena Pavlovic (asistent na projektu Volonterski centar), Živorad Petrovic (knjigovodstvo i racunovodstveni poslovi), Zorica Sreckovic (advokat i pravni zastupnik Centra).
Centar je clan ORPHEUS Mreže, mreže centara za razvoj NVO i civilnog društva Centralne i Istocne Evrope, koja deluje u okviru Evropskog centra fondacija.
Od 1. decembra 1999. godine, CRNPS je postao izvršni partner Evropske komisije za projekat malih grantova za NVO u SR Jugoslaviji.
Centar se finansira od sponzorisanja projekata, donacija i iz vlastitih sredstava.
Projekte Centra u 1999. godini su pomogli:
Strategija rada i delovanja Centra pravljena je na osnovu potreba NVO koje su dobijene kroz istraživanja NVO (1993/94 i 1997. godine). Oba istraživanja i analize trenutnog stanja i potreba NVO su publikovana u dve knjige: Branka Petrovic - Žarko Paunovic, Direktorijum nevladinih organizacija u SR Jugslaviji (Otvoreni univerzitet, Subotica, 1994) i B. Petrovic, Ž. Paunovic i saradnici, Direktorijum nevladinih, neprofitnih organizacija u SR Jugoslaviji (Centar za razvoj neprofitnog sektora, Beograd, 1997).
Ova istraživanja su pokazala da je uticaj neprofitnog sektora i nevladinih organizacija na ukupne društvene promene, zadovoljenje društvenih potreba i razvoj civilnog društva, još uvek neza dovoljavajuci i slab, jer je opterecen mnogobrojnim problemima.
Kao glavni problemi pokazali su se:
Na osnovu ovih problema i potreba NVO napravljen je petogodišnji plan rada Centra pod nazivom"Izgradnja nevladinih demokratskih institucija u SR Jugoslaviji" (1997-2001. godina). Plan se izvodi kroz programe Centra, a programi Centra se dele na projekte koji se realizuju na dva nacina.
Jedno su projekti koji su usmereni prema NVO u kojima se od njih traži ucešce i pomoc ("ofanzivna strategija"), a drugo su projekti u kojima Centar služi kao servis, gde ispunjava zahteve NVO ("defanzivna strategija"). Na taj nacin se stvara interaktivni odnos izmedu Centra i NVO i najbolje uskladuju potrebe i aktivnosti.
Osnovni cilj ovog petogodišnjeg plana jeste da se pomogne nastanku, razvoju i stabilizovanju rada NVO u SR Jugoslaviji na planu poboljšanja komunikacije, izgradnje strukture organizacija, umrežavanja, treninga, edukacije, saveta, istraživanja, promocije znacaja gradanskog samoorganizovanja i delovanja.
Realizacija ovog plana se odvija po fazama (jedna faza se realizuje u toku jedne kalendarske godine). Unutar svake faze prioritet se daje jednom od programa Centra, što ne znaci da se te godine ne realizuju projekti i u okviru drugih programa.
U prvoj fazi, odnosno prvoj godini rada Centra (1997) osnovi cilj je bio da se napravi što kvalitetnija baza podataka o NVO u SR Jugoslaviji. Sakupljanje informacija i podataka o NVO na jedno mesto i publikovanje i iznošenje tih informacija u javnost je bio osnov za bilo kakvu dalju akciju Centra.
U drugoj fazi, odnosno drugoj godini rada Centra (1998) osnovni cilj je bio da se na osnovu postojecih informacija i potreba NVO pomogne na uspostavljanju njihove bolje komunikacije, umrežavanja i povezivanja i da se podstakne razvoj novih NVO u gradovima gde ih do sada nije bilo.
U trecoj fazi, odnosno trecoj godini rada Centra (1999) osnovni cilj je da se kroz javnu kampanju i zastupanje, stvori svest o zajednickim interesima NVO i o neophodnosti povezivanja i udruživanja u razne vrste regionalnih saveza, koordinacija i pokreta. Takode, ovom kampanjom želi se napraviti promocija u javnosti znacaja neprofitnog sektora i kopca prema profitnom sektoru i državi.
U cetvrtoj fazi, cetvrtoj godini rada Centra (2000) osnovni cilj je da se radi na izgradnji horizontalne i vertikalne mreže NVO koja ima za cilj povezivanje NVO (najpre na lokalnom i regionalnom nivou) a zatim na nacionalnom nivou (preko FORUMA NVO), kako bi se mogla stvarati svest o zajednickim interesima i akcijama. Projektom je u 2000. godini, obuhvaceno 15 gradova u kojima postoji više od 3 NVO: Kikinda, Vršac, Becej, Novi Sad, Smederevska Palanka, Valjevo, Užice, Kragujevac, Kraljevo, Bor, Knjaževac, Niš, Novi Pazar, Podgorica.
U ovim gradovima treba povezati NVO, pomoci im u zajednickom radu, savetima, obukom, informacijama i sa njima formirati Informativni centar za podršku NVO u tom gradu i okolini (negde i regionu). Informativni centri za podršku bi sami birali svoje predstavnike za tela Foruma jugoslovenskih NVO. Kasnije, razvijanjem nevladinog sektora i širenjem NVO i u druge gradove Srbije, ova mreža bi se proširivala i na druge gradove.
U okviru ovog programa realizovani su sledeci projekti:
Program edukacije i treninga se u protekloj godini realizovao u okviru projekta Foruma jugoslovenskih NVO pod nazivom "NVO - sektor buducnosti", a u saradnji sa Fond Centrom za demokratiju iz Beograda i Otvorenim univerzitetom iz Subotice. U okviru ovog programa realizovane su sledece aktivnosti i projekti:
U Beogradu je 6 predstavnika NVO, završilo drugi nivo "Specijalistickog kursa engleskog jezika za NVO", na kojem su pored sticanja znanja engleskog jezika ucili i specificne stvari koje se ticu rada NVO. Program ovog kursa je napravio CRNPS i Škola za strane jezike i poslovnu komunikaciju "Sy la bus" (Beograd). Kurs se sastoji iz dva nivoa: srednjeg i višeg.
U Prištini, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru je organizovan redovni kurs engleskog jezika za predstavnike NVO u tim gradovima, kojim su obuhvacena 34 predstavnika NVO. Nakon ovog redovnog kursa, nastavice se sa programom specijalistickog kursa.
Centar je i u 1999. godini nastavio sa publikovanjem jednostavnih uputstava, koja bi trebala pomoci postojecim nevladinim orgnaizacijama, da lakše i efikasnije postižu svoje programske ciljeve.
Do sada su u tu svrhu 1997. godine publikovana: brošura "Kako osnovati i registrovati NVO u SR Jugoslaviji", u kojoj je objašnjen pravni status NVO u domacem zakonodavstvu i procedura za registrovanje nove organizacije, sa svim neophodnim objašnjenjima. Zbog velike potrebe, u 1999. godini je publikovano drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje.
U 1998. godini je publikovan "Medijski vodic za NVO" kako bi se pomoglo unapredenju rada NVO sa medijima (tiraž 1.000 primeraka) koji je podeljen ucesnicima Foruma jugoslavenskih nevladinih organizacija, a kasnije i ostalim NVO koje ostvarju saradnju i kontakte sa Centrom.
Projekat "Edukacija za izgradnju održivih neprofitnih organizacija" se sastoji u prevodenju, štampanju i distribuciji pet razlicitih knjižica John Hopkins Univerziteta iz Baltimora (USA) namenjenih za unapredenje rada neprofitnih organizacija. U toku 1999. godine, prevedene su i publikovane tri brošure John Hopkins Univerziteta iz Baltimora (SAD): Novac, novac svuda oko nas, Pisanje predloga projekta, Volonteri - dragoceni saradnici.
Centar je dobio pravo prevoda ovih knjižica pod uslovom da ih distribuira besplatno. Knjižice se dele na seminarima i u okviru savetovališta za NVO Jugoslavije.
Cilj ovog projekta je obrazovanje predstavnika NVO, novinara i upoznavanje šireg gradanstva o najosnovnijim pojmovima neprofitnog sektora i NVO, kako bi se skinula anatema sa pojma NVO kao neceg subverzivnog i "antivladinog". Na taj nacin se želi podstaci gradane da se više ukljucuju u rad NVO, medije da više prate šta NVO rade u njihovoj sredini, državne organe da barem ne otežavaju njihov rad ako ga vec ne mogu pomoci.
U 1999. godini organizovana su dva razgovora na temu "Šta su NVO i koja je njihova uloga u društvu". Razgovori se organizuju u saradnji sa drugim NVO, narocito onima na lokalnom nivou.
Jedan razgovor je održan 08. marta 1999. godine u Prokuplju u saradnji sa Ekološkim društvom "Toplica", a drugi u Novom Sadu u saradnji sa Stvaralackom omladinom Novog Sada. Na razgovorima je prisustvolao u proseku oko 30-ak gradana.
Forum je fleksibilna, funkcionalna mreža nevladinih organizacija SR Jugoslavije, nastala iz potrebe da se radi na promeni okvira i uslova u kojima deluju NVO kao i na unapredenju njihovog rada. Forum koordiniraju Fond centar za demokratiju, Otvoreni univerzitet, i Centar za razvoj neprofitnog sektora.
Forum je mesto javne debate, okvir razgovora i dogovora o strategiji razvoja neprofitnog sektora u SR Jugoslaviji. On predstavlja fleksibilnu i funkcionalnu mrežu nevladinih organizacija u okviru koje se pokrecu znacajne teme razvoja sektora i predlažu rešenja za njegov dalji razvoj.
Još prvi Forum je pokazao neophodnost okupljanja NVO, sagledavanja i rešavanja problema koji postoje u neprofitnom sektoru. Medutim, u periodu izmedu dva Foruma susreli smo se sa citavim nizom razlicitih problema i specificnih okolnosti koje su pred NVO postavile nove zadatke. Cinjenica je da nevladine organizacije treba da dobiju znacajniju ulogu u obnovi našeg društva, posebno nakon vojne intervencije NATO-a, a pre svega u domenu humanitarnog rada, animiranja gradana za demokratske promene, jacanja gradanske hrabrosti i obnovi gradova. U tim novim okolnostima, organizovan je Drugi Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija.
U Subotici je od 29-31. oktobra 1999. godine održan Drugi Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija na kojem je ucestvovalo 150 predstavnika domacih nevladinih organizacija, 20 predstavnika nevladinih organizacija i fondacija iz inostranstva kao i 13 predstavnika inostranih organizacija koje rade u SR Jugoslaviji. Na Drugom Forumu su, pored predstavnika organizacija koje su ucestvovale prošle godine, bile i novoosnovane, aktivne NVO, kao i predstavnici centara za razvoj treceg sektora iz centralne i istocne Evrope.
Drugi Forum su organizovali Fond centar za demokratiju (Beograd), Centar za razvoj neprofitnog sektora (Beograd) i Otvoreni univerzitet (Subotica) uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo SR Jugoslavije, USAID/OTI, The International Olof Palme Center, Freedom House.
Na pocetku Foruma podnet je izveštaj organizatora o realizaciji Preporuka sa Prvog foruma i izveštaji o stanju nevladinog sektora u SR Jugoslaviji. Izveštajem su obuhvaceni kako rad Foruma, tako i rad drugih NVO koje su se rukovodile forumskim preporukama. Zakljucak ovih izveštaja može se svesti na sledecu konstataciju: "I pored toga što su uslovi za razvoj i delovanje neprofitnog sektora generalno bili znatno otežani zbog opštih društvenih prilika, neprofitni sektor se tokom poslednjih godinu dana razvijao i znatno više profilisao u odnosu na prethodni period.. Povezivanje NVO na raznim planovima (zajednicki projekti, zajednicko delovanje, zajednicke akcije) dokaz je da je, najznacajniji deo Preporuka Prvog Foruma - onaj koji se odnosi na NVO u znacajnoj meri ostvaren."
U okviru Drugog Foruma jugoslovenskih nevladinih organizacija posebna pažnja je bila posvecena radu NVO u procesima demokratizacije i rekonstrukcije jugoslovenskog društva. Ove teme su razmatrane u okviru plenarne sesije "Neophodnost demokratskih promena u Jugoslaviji i potencijal NVO za aktivno ucešce u demokratskim procesima".
Na drugoj plenarnoj sesiji razmatrano je na koji nacin naš nevladin sektor može doprineti uspostavljanju regionalne stabilnosti (izmedu ostalog, i kroz Pakt o stabilnosti jugo-istocne Evrope). Imajuci u vidu da je osnovni cilj Foruma razvoj neprofitnog sektora, znacajan deo Foruma bio je posvecen problemu statusa i strategije razvoja nevladinih organizacija.
Pored plenarnih sesija rad Foruma se odvijao i kroz dve grupe radionica. Prva grupa radionica "Mogucnosti zajednickog rada NVO u demokratskim procesima i rekonstrukciji društva" obuhvatila je sledece probleme: Zaštita ljudskih, gradanskih i manjinskih prava; Saradnja NVO i gradova; Civilna edukacija i animacija gradana; Socijalne, humanitarne i izbeglicke organizacije; Ekološke organizacije.
Druga grupa radionica "Okruženje NVO i poboljšanje statusa NVO sektora" obuhvatila je sledece radionice: Javno i politicko delovanje NVO; Pravni status NVO danas; Odnosi sa javnošu; Mreže NVO na loklanom, regionalnom, nacionalnom i medunarodnom nivou; Finansiranje NVO.
Naslanjajuci se na tradiciju Prvog Foruma, i ove godine je organizovana prezentacija rada nevladinih organizacija - izložba NON-PROFIT EXPO, gde su nevladine organizacije koje su ucestvovale na Forumu predstavile konkretne rezultate svojih aktivnosti.
Nakon Foruma, organizatori su usovjili Preporuke za rad NVO, medunarodnih organizacija i fondacija i za dalji rad Foruma.
Pored gore navedenih projekata Centar svakodnevno pruža razlicite oblike usluga: daje savete, informacije, preporuke, posreduje u uspostavljanju kontakata.
U 1999. godini, nedeljno se za ovaj vid usluga u Centar javljalo oko 250 gradana. Najviše interesa je pokazano za nacine kako da se pokrene i osnuje nova organizacija, kako da se napiše projekat, gde da se nadu sredstva i finansijska podrška. Osim toga cesti su i zahtevi za dobijanje informacija o NVO u nekim gradovima, telefonima, adresama i sl.
Da bi se poboljšala efikasnost rada osam NVO iz Srbije, osnovana je, uz pomoc Centra za antiratne akcije i Centra za razvoj neprofitnog sektora, koordinacija pod nazivom "Koordinacija NVO za demokratski razvoj lokalne zajednice". Clanice ove Koordinacije su NVO koje su izrazile zahtev za udruživanjem, realizovanjem zajednickog projekta i podrškom u realizaciji ovog projekta (podrška u formiranju koordinacije, pisanju projekta, realizaciji, evaluaciji, izveštavanju).
Clanice ove Koordinacije su: Gradanska citaonica "Pirgos" (Pirot), Gradanska citaonica "Lingva" (Kraljevo), Gradanska citaonica "Evropa" (Bor), Omladinski kulturni klub (Indija), Centar za razvoj demokratskog društva (Kragujevac), Gradanska citaonica "Libergraf" (Užice), Udruženje za zaštitu i unapredenje Degurica (Valjevo), Centar za razvoj civilnog društva (Zrenjanin).
Ova koordinacija olakšava izgradnju organizacija kroz zajednicke projekte i nastup pred sponzorima koji podržavaju umrežavanje NVO. Takode, koordinacija svakoj clanici ostavlja na samostalno odlucivanje šta ce raditi izvan zajednickog projekta. Ona je fleksibilna i nehijerarhijska.
Centar za antiratne akcije i Centar za razvoj neprofitnog sektora su pomogli u formiranju koordinacije postojecih osam NVO i povezivanju oko zajednickog projekta "Kakva nam treba lokalna samouprava", koji se realizovao u osam gradova Srbije iz kojih su clanice koordinacije.
Saradnici Centra su ucestvovali kao predavaci na nekoliko seminara i skupova u SR Jugoslaviji i inostranstvu i to:
Cilj ovog projekta je da se pomogne NVO da što lakše dodu do potrebnih informacija i kontakata kako bi se razvijala mreža NVO i poboljšala njihova medusobna komunikacija i to direktnim razgovorima u Centru, telefonom ili pisanim putem.
Od pocetka januara do rata pružane su sledece informacije:
Tokom ratnog stanja aktivnosti Centra su, iz objektivnih razloga, bile znatno redukovane. Najveci broj organizacija se javljao da bi jednostavno održao kontakt sa Centrom (uglavnom da pita kako smo i da nas obaveste da još postoje, iako su uglavnom obustavile najveci deo svojih aktivnosti). Izvestan broj organizacija se raspitivao koje strane fondacije su ostale u Jugoslaviji i da li ce se one koje su se povukle vratiti. Organizacije kojima je Fond za otvoreno društvo odobrio projekte pre pocetka rata, zanimalo je da li ce im sredstva za te projekte biti isplacena nakon rata.
U drugoj polovini godine, nakon prestanka ratnog stanja, najveci broj poziva odnosio se na traženje kontakt informacija o drugim organizacijama (ovo narocito s toga što su se mnoge organizacije zbog rata preselile ili prekinule sa radom).
Tokom septembra i oktobra najveci broj aktivnosti bio je vezan za organizovanje Drugog Foruma jugoslovenskih nevladinih organizacija.
U ovom periodu primetna je tendencija zainteresovanosti medunarodnih NVO i fondacija za domace NVO. Veliki broj medunarodnih organizacija je tražio informacije o odredenom tipu NVO sa kojim bi želeo da radi ili cije projekte bi želeo da podrži. Studentska unija iz Švedske je tražila kontakte i adrese studentskih organizacija, King Baudouin Foundation je tražila NVO koje se bave zaštitom kulturne baštine, European Cultural foundation je tražila spisak alternativnih organizacija kulture, Balkan Translator Mobility Fund je tražio kontakte sa udruženjima prevodilaca u SRJ itd.
Domace NVO su najviše tražile podatke o medunaordnim fondacijama koje pomožu odredene vrste projekata.
CRNPS je pomogao strucno i savetodavno osnivanje Centra za razvoj nevladinih organizacija Crne Gore u Podgorici. Uspostavljena je i zapoceta vrlo dobra saradnja na nivou razmene informacija i dogovora za zajednicke projekte sa Centrima iz susednih država i to sa: Centar za razvoj neprofitnih organizacija (Zagreb, Hrvatska), Centar za informisanje i podršku NVO (Sarajevo, Bosna i Hercegovina), Makedonski centar za medunarodnu saradnju (Skopje, Makedonija).
Volonterski centar je projekat koji se realizuje u okviru regionalnog programa "Razvoj volonterskog sektora" Instituta za otvoreno društvo, Njujork. Ovaj projekat deluje pri Centru za razvoj neprofitnog sektora jer je Centar organizacija koja ima najbolje kontakte i saradnju sa velikim brojem nevladinih organizacija. Aktivnosti na ovom projektu su zapocete inicijalnom konferencijom koja je održana u Poljskoj, od 11-15 marta 1998. godine, a Volonterski centar je zvanicno otvoren 5. decembra 1998. na Medjunarodni dan volontera, pod nazivom: YU Volonter, Volonterski centar Beograd.
Obzirom da je otvaranje bilo radno, kada je održana i prva radionica na temu: Volonterski menadžment, u toku 1999. godine, otpocele su aktivnosti na stvaranju partnerskih organizacija.
U toku januara i februara meseca, poseceno je trideset organizacija u Beogradu i van Beograda, sa kojima su obavljeni preliminarni razgovori o mogucoj saradnji sa Volonterskim centrom.
U februaru je u SO Prokuplje održan javni razgovor na temu "NVO - Novi partner društvenih odnosa", gde je zainteresovanima bio predstavljen Volonterski centar.
Kroz ove susrete bilo je prakticno obavljeno mini istraživanje koje je pokazalo da je potrebno edukovati veci broj NVO iz Beograda, kako bi berza rada koja deluje lokalno, mogla biti aktivirana.
Istog meseca je održano i predavanje za Centre za socijalni rad sa teritorije Beograda. Ovo predavanje se odvijalo u toku godišnje skupštine Centara za socijalni rad, a predstavnik Volonterskog centra je bio pozvan od strane predsednika ove skupštine.
U toku marta, aprila maja i juna, aktivnosti Volonterskog centra su, zbog ratnog stanja prilagodene situaciji, tako da je Volonterski centar bio angažovan kao Centar podrške malobrojnim organizacijama koje su bile u stanju da izvode projekte sa obzirom na novonastale okolnosti.
Volonterski centar je saradjivao najviše sa organizacijama koje su bile finansirane od strane IOCC-a, organizacijama za samopomoc, koje su nekako uspevale da se aktiviraju na gorucim problemima, i sa grupama kojima je pomoc bila najpotrebnija u tom periodu.
U tom periodu Volonterski centar je nudio ovim organizacijama potpunu podršku u smislu korišcenja prostorija (mnoge od ovih organizacija su ostale bez prostorija, nisu imale mogucnosti da štampaju, fotokopiraju svoje materijale), tako da je Volonterski centar pomagao u svim tim aktivnostima.
Volonterski centar je za vreme bombardovanja bio angažovan i na pilot projektu "Centar za porodicno zdravlje u poseti starima", kao partnerska organizacija Centra za porodicno zdravlje u Beogradu. Desetak volontera koji su se prijavili Volonterskom centru su bili u Centru orijentisani za rad na ovom projektu, a trening je uz konsultacije Volonterskog centra obavljen u Centru za porodicno zdravlje. Volonteri su bili deo mobilnog tima (lekar - sociolog - volonter) i išli su u posetu starima, dva meseca, koliko je i trajao ovaj projekat.
U julu mesecu poceo je da izlazi oglas Volonterskog centra u listu "Blic". Na kratak poziv volonterima da se prikljuce izvodjenju razlicitih projekata javilo se neocekivano veliki broj zainteresovanih volontera kojima je zakazan intervju kako bi se videlo kakva znanja i veštine oni poseduju i kakve su njihove želje i afiniteti. Vec posle prvog izlaženja oglasa, trideset zainteresovanih volontera se prijavilo za intervju, tako da je stopirano dalje izlaženje vec placenih i zakazanih oglasa. Od trideset prijavljenih volontera, dvadeset se pojavilo u zakazano vreme, i skoro svima je pronadjen angažman u roku od nedelju dana.
U drugoj polovini jula u centru je bila na obuci Svetlana Milenkovic Filipovic iz Udruženja privatnih malih i srednjih preduzeca i preduzetnika iz Vršca. Ona je u toku pet radnih dana završila obuku u toku koje je mogla da stekne znanja vezana za nacin rada Centra kao i proceduru osnivanja i pokretanja jednog ovakvog projekta u Vršcu. Ideja za ovaj pilot projekat potekla je od pomenute organizacije iz Vršca, sa ciljem da se i u Vršcu osnuje Volonterski centar i pokrene volonterska berza rada vezana za lokalni nivo.
Septembar, oktobar i novembar su bili posveceni ponovnom aktiviranju berze i susretima sa beogradskim organizacijama kako bi se stvorili uslovi za rasporedivanje velikog broja volontera u vec pripremljene organizacije. Optimalni rok za rasporedivanje iznosi od 7 do 10 dana, jer je utvrdeno da se pocetni entuzijazam volontera gubi posle tog perioda.
U Berzi rada Volonterskog centra na kraju 1999. godine bilo je 75 volontera. U toku druge polovine 1999. godine Volonterski centar je dao šest oglasa (»Traže se volonteri zainteresovani za rad u nevladinim organizacijama«). Odziv je bio jako dobar - 30-tak poziva po oglasu (u septembru ih je bilo cak 40 ).
Od zakazanih intervjua, u proseku, polovima zainteresovanih se i pojavi na intervjuu. Preko oglasa na berzu je stiglo 35 ljudi (nešto manje od pola). Po preporuci prijatelja došlo je 25 ili 1/3, a 15 volontera za Centar je saznalo preko NVO-a. Polna struktura je sledeca: 47 žena (2/3) i 28 muškaraca (1/3).
Starosna struktura je sledeca: maloletni 3, od 18 -27 godina je najbrojnija kategorija - 35, ili nešto manje od pola. Grupa od 28 - 35 godina broji 15 ljudi; grupa od 36 - 50 godina ima 18 volontera i ostatak je u grupi od 51 - 65 godina - 4 volontera.
Ovo govori i o kvalifikacionoj strukturi ljudi na berzi. Penzioneri i maloletnici tj srednjoškolci su zanemarljivi po broju (po troje). Studenata je 1/3 (23) i oni spadaju u grupu od 40 ljudi koji imaju srednju (ili višu) strucnu spremu. Tridesetak volontera ima VSS. Medu volonterima 25-oro (1/3) su nezaposleni.
Može se reci da je tipican volonter mlada žena, student ili osoba koja je upravo završila školu (VSS), nezaposlena, koja ima želju da proširi obrazovanje, stekne radno iskustvo i na taj nacin lakše dode do stalnog (placenog) posla.
Volonterski centar je saradivao sa 27 razlicitih organizacija od kojih su neke angažovale po nekoliko volontera, a neki volonteri su promenili nekoliko razlicitih angažmana i organizacija. Zapoceta je saradnja i sa privatnim, profitabilnim organizacijama ("Autpress", marketinška organizacija i " Vajat", privatna knjižara).
Raspored i vrsta angažovanja volontera se najbolje može videti u datoj tabeli.
Tabela o radu Volonterske berze rada
| RB | Organizacija | Opis posla | Volonter | Vreme angažovanja | Datum |
| 1 | Redakcija lista ""Odgovor"" | pomoc u finalizaciji i distribuciji casopisa | Milan Vojnovic | po dogovoru | 6/9/99 |
| 2 | Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava | pomoc u prevodenju (engleski) i sl. | Davor Radojicic | po dogovoru | 20/08/99 |
| 3 | Agencija za primenjena sociološka istraživanja ""Argument"" | pomoc na tekucim projektima od anketiranja do obrade podataka | Svetlana Radoševic | po dogovoru | 19/08/99 |
| 4 | Agencija za primenjena sociološka istraživanja ""Argument"" | pomoc na tekucim projektima od anketiranja do obrade podataka | Jasminka Cekic | po dogovoru | 19/08/99 |
| 5 | Lekari sveta -Niš | pomoc u tekucim aktivnostima | Dušan Ostojic | po dogovoru | krajavgusta |
| 6 | Centar za nenasilno rešavanje konflikata -Leskovac | pomoc u tekucim aktivnostima | Ivana Nikolic | po dogovoru | kraj avgusta |
| 7 | Udruženje slepih ""Homer"" | pomoc u servisu za pomoc slepim ljudima u oblasti elektronike i telekomunikacija | Dobrivoj Mijuškovic | po potrebi | sredina septembra |
| 8 | Udruženje slepih ""Homer"" | pomoc u prevodenju i vodenju kurseva stranih jezika | Jelena Popov | po dogovoru | sredina septembra |
| 9 | Udruženje slepih ""Homer"" | pomoc u tekucim aktivnostima | Katarina Aleksic | po dogovoru | sredina septembra |
| 10 | Udruženje slepih ""Homer"" | pomoc u tekucim aktivnostima | Jerko Zlatar | po dogovoru | sredina septembra |
| 11 | Jugoslovenski centar za prava deteta | unošenje podataka u kompjuter | JelenaLukic | 1 mesec, 2 sata dnevno | septembar |
| 12 | Udruženje za pomoc izbjeglicama i prognanim licima u SRJ ""Bonafides"" | pomoc u tekucim aktivnostima | Nenad Radonjic | po potrebi | septembar |
| 13 | Udruženje za pomoc izbjeglicama i prognanim licima u SRJ ""Bonafides"" | usluge vezane za korišcenje racunara | Marija Majstorovic | po dogovoru | 7/10/99 |
| 14 | Književna omladina Tivta - Tivat | pomoc u tekucim aktivnostima | Dragan Redža | po dogovoru | kraj septembra |
| 15 | Mladi istraživaci Srbije | pomoc u organizovanju konferencije | Dragan Jovicic | po dogovoru | pocetak oktobra |
| 16 | Mladi istraživaci Srbije | pomoc u organizovankju konferencije | Tamara Šmidling | po dogovoru | pocetak oktobra |
| 17 | Mladi istraživaci Srbije | pomoc u organizovanju konferencije | Slobodanka Dekic | po dogovoru | pocetak oktobra |
| 18 | Mladi istraživaci Srbije | pomoc u organizovanju konferencije | Ivana Pavlovski | po dogovoru | pocetak oktobra |
| 19 | Centar za mešance | hranjenje, cišcenje, šetanje pasa | MilanaStapar | po dogovoru | pocetak oktobra |
| 20 | Urban in - Novi Pazar(Otvoreni klub) | pomoc u tekucim aktivnostima | Senad Becirovic | po dogovoru | pocetak oktobra |
| 21 | Autpress | pomoc u tekucim aktivnostima | Boris Kordic | po dogovoru | oktobar |
| 22 | Tera | pomoc u tekucim aktivnostima | Marica Mandic | po dogovoru | oktobar |
| 23 | CESID - Niš | pomoc u tekucim aktivnostima | Dušan Ostojic | po dogovoru | oktobar |
| 24 | Iz Kruga | pomoc invalidnoj osobi | Koviljka Romic | po potrebi | novembar |
| 25 | Centric za devojke | pracenje aktivnosti | SašaAvram | jednom nedeljno | novembar |
| 26 | Centric za devojke | pracenje aktivnosti | Gordana Horvatov | jednom nedeljno | novembar |
| 27 | Samohrane Majke | casovi engleskog deci | Ivana Pavlovski | jednom nedeljno | novembar |
| 28 | Samohrane Majke | casovi francuskog deci | Biljana Teodorovic | jednom nedeljno | novembar |
| 29 | Centar za mešance | pomoc u aktivnostima | Denis Cokic | jednom nedeljno | novembar |
| 30 | Vajat | pomoc u aktivnostima | Rade Nedeljkovic | 3 sata dnevno | novembar |
| 31 | Mladi istraživaci Srbije | radionica engleskog jezika u Domu za nezbr. decu | Saša Avram | jednom nedeljno | novembar |
| 32 | Otvoreni klub - Niš | pomoc u aktivnostima | Dušan Ostojic | jednom nedeljno | novembar |
| 33 | Otvoreni klub - Novi Sad | pomoc u aktivnostima | JovanĐeric | jednom nedeljno | novembar |
| 34 | IOCC | pomoc na projektu za stare | Lidija Jovanovic | par sati dnevno | novembar i nadalje |
| 35 | Deciji romski centar | pomoc na radionicama | Slaven Momcilovic | 1-2 puta nedeljno | kraj novembra i nadalje |
| 36 | Deciji romski centar | pomoc na radionicama | Slobodanka Dekic | 1-2 puta nedeljno | decembar i nadalje |
| 37 | Centar za stvaralaštvo mladih | izrada kartoteke korisnika | Tamara Šmidling | po dogovoru | decembar i nadalje |
| 38 | IOCC | pomoc na projektu mikrokredita | Milica Žegarac | par sati dnevno | decembar i nadalje |
| 39 | Otvoreni klub - Beograd | domacin kluba | Miroslava Đordevic | dva puta nedeljno | decembar i nadalje |
| 40 | Agencija “Argument” | pomoc na projektu | Mirjana Jankovic | po dogovoru | decembar |
| 41 | Društvo za unapredenje romskih naselja | ispomoc | Nikola Milovanovic | po dogovoru | decembar |
| 42 | Udruženje slepih “Homer” | ispomoc | JelenaIlic | po dogovoru | decembar |
| 43 | Centar za mešance | ispomoc | Emilija Parezanovic | po dogovoru | decembar |
| 44 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Ivana Đordevic | po dogovoru | kraj decembra |
| 45 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Nataša Maravic | po dogovoru | kraj decembra |
| 46 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Snežana Dedovic | po dogovoru | kraj decembra |
| 47 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Dragiša Manasijevic | po dogovoru | kraj decembra |
| 48 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Ivana Obradovic | po dogovoru | kraj decembra |
| 49 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | SrdanPavlicic | po dogovoru | kraj decembra |
| 50 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Veronika Paunovic | po dogovoru | kraj decembra |
| 51 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Momir Markovic | po dogovoru | kraj decembra |
| 52 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Davor Radojicic | po dogovoru | kraj decembra |
| 53 | Grupa 484 | pracenje projekta(aktivista) | Ljubica Marinkovic | po dogovoru | kraj decembra |
Proslava prvog rodendana Centra i Medunarodnog dana volontera 5. decembra 1999. okupila je 15 - tak volontera našeg centra koji su sa radošcu pomogli u sredivanju doma za nezbrinutu decu "Moša Pijade" u Beogradu. Volonterski centar je obezbedio sredstva za farbanje lamperije u ovom domu, i orijentisao i trenirao volontere kako da obave ovu akciju. Po obavljenom poslu oko lamperije, volonteri su pomogli u podeli humaniratnih paketa IOCC-a, koji su na molbu Volonterskog centra podeli higijenske pakete, odecu i obucu za 85 šticenika ovog doma. Akciji su se pridružili i clanovi organizacije Mladih istraživaca i organizacija "Samohrane majke" koja je šila zavese za ovaj dom.
Po obavljenoj akciji koja je trajala ceo dan, Volonterski centar je podelio simbolicne nagrade i zahvalnice volonterima, a onda je proglašen i volonter godine koji se specijalno istakao entuzijazmom i angažmanima na velikom broju projekata.
U decembru je Volonterski centar dobio veliki broj zahteva za volonterima od strane NVO, i ovo je znacajan pomak u stavu NVO prema volonterskom radu, koji su pomalo bili skepticni na pocetku rada Centra.
Zatarela i neuskladena zakonska regulativa vezana za rad udruženja gradana, u velikoj meri otežava snalaženje i delovanje gradana zainteresovanih za osnivanje i rad u NVO. U proteklom periodu, od kad Centar za razvoj neprofitnog sektora deluje, najviše obracanja Centru i zathteva od strane gradana i NVO se odnosilo na pitanja iz domena pravne regulative. Kako je dalje pružanje ovakvih usluga prevazilazilo trenutne sposobnosti zaposlenog osoblja pokrenut je 01. februara 1999. godine projekat Pravnog savetovališta za NVO.
Ovaj projekat je pokrenut u nameri da se obezbedi besplatna pravna pomoc i saveti za NVO u pogledu osnivanja, registrovanja, poslovanja, poreskog planiranja. Glavni cilj ovog projekta je da se kroz promenu postojecih pravnih propisa stvara pozitivan pravni okvir za razvoj treceg sektora u SRJ i kroz direktne pravne savete i pomoc predstavnicima NVO omoguci lakši i efikasniji rad.
Od pocetka rada pravnog savetovališta (1. februara) do kraja 1999. godine za pravne savete u vezi sa registracijom i radom nevladinih organizacija Centru za razvoj neprofitnog sektora obratilo se više stranaka, telefonom ili licno, kao i dostavljanjem pripremljenih akata radi davanja pravnih saveta pismenim putem.
Pravni saveti su putem telefona dati u 135 slucajeva, a licno su u prostorijama Centra primljene stranke u 98 slucajeva. Pored toga, u jednom broju slucajeva, gradani su se obracali za pravne savete i putem elektronske pošte (i odgovarano im je na isti nacin), a upucivani su i na korišcenje uputstava iz prirucnika »Kako osnovati i registrovati nevladinu organizaciju«, objavljenih na internet prezentaciji Centra.
Traženi pravni saveti su se pretežno odnosili na postupak za upis u registar, razliku u uslovima i postupku za upis u registar kod Saveznog ministarstva pravde i kod Ministarstva unutrašnjih poslova, sadržaj potrebne dokumentacije i pomoc u formulaciji pojedinih odredaba statuta, kao i na rokove za podnošenje prijava, iznos administrativne takse i nacin placanja, i slicno. Deo pitanja odnosio se i na obaveze prijavljivanja odredenih izmena u organizaciji, kao i na sam postupak izmena statuta i nacin formulisanja odluke o izmenama istog.
Pored toga, u više slucajeva su Centru dostavljeni nacrti statuta udruženja gradana u toku priprema za održavanje osnivacke skupštine, radi prethodnih konsultacija, i u tim slucajevima su dati pravni saveti i sugestije u pogledu ispravki i poboljšanja tekstova statuta i ostale dokumentacije.
U nekoliko slucajeva su traženi saveti u vezi sa radom stranih nevladinih organizacija u Jugoslaviji i uvozom i distribucijom humanitarne pomoci. Na zahtev zainteresovanih predstavnika odredenih stranih organizacija davana su i pojašnjenja o domacoj pravnoj regulativi koja se odnosi na položaj i rad NVO u Jugoslaviji.
Nastavljena je saradnja sa Medunarodnim centrom na neprofitno pravo (Internatoinal Center for Not-for-Profit Law - ICNL) - kancelarija u Budimpešti, davanjem sugestija na nacrt izveštaja tog centra koji se odnosi na pravnu regulativu o nevladinim organizacijama u Saveznoj Republici Jugoslaviji, radi preciziranja pojedinih delova tog izveštaja, pre svega u pogledu postupka upisa u registar i pravnih lekova u tom postupku.
U ovom periodu održana su dva sastanka radne grupe za pripremu Nacrta zakona o nevladinim organizacijama i nevladinim fondacijama, na kojima su razmatrane sugestije ICNL-a i unete odredene izmene u odredbe Nacrta (opšte odredbe).
Za potrebe rada na ovom projektu prouceni su i dostupni tekstovi odgovarajucih stranih zakona, a preveden je na srpski i tekst makedonskog zakona o udruženjima gradana i fondacijama (donet sredinom 1998. godine).
Pripremljeno je drugo, prošireno i dopunjeno izdanje prirucnika »Kako osnovati i registrovati nevladinu organizaciju«. Dopune su date u vezi sa postupkom registracije kod republickih organa, kao i u vezi sa pravima gradana kao stranaka u upravnom postupku (pravo na pravne lekove po Zakonu o opštem upravnom postupku i Zakonu o upravnim sporovima, a narocito u slucaju kad nadležni organ ne donese odluku u propisanom roku).
Drugo izdanje prirucnika objavljeno je krajem 1999. godine.
Za bilten Centra »Neprofitni sektor« (br. 6/7, 1999), koji je objavljen povodom Foruma, pripremljen je prikaz Zakona o nevladinim organizacijama, donetog u Republici Crnoj Gori, a taj prikaz je kasnije pripremljen i za objavljivanje u casopisu »Social Ekonomy and Law Journal« (SEAL), koji na engleskom jeziku izdaje Evropski centar fondacija sa sedištem u Briselu (Belgija).
U toku godine pravni savetnik Centra ucestvovao je na više strucnih skupova sa opštom pravnom tematikom (nezavisnost pravosuda, novi propisi o naucno-istraživackoj delatnosti, i dr.), kao i sa tematikom iz oblasti delatnosti Centra.
Na Drugom forumu jugoslovenskih nevladinih organizacija, održanom u Subotici od 29. do 31. oktobra 1999. godine, zajedno sa dr. Draganom Golubovicem iz kancelarije ICNL-a u Budimpešti, pravni savetnik Centra vodio je radionicu na temu »Pravni status NVO danas«, na kojoj je, izmedu ostalog, raspravljano o novinama koje donosi novi crnogorski zakon i o pravnim prazninama u propisima koji se odnose na NVO, posebno na delovanje stranih organizacija u Jugoslaviji. Ucesnici radionice su konstatovali da je, i pored odredenih nedostataka, donošenjem novog zakona u Crnoj Gori ucinjen znacajan pomak u pozitivnom pravcu, kao i da je potrebno da se i ostala regulativa u SRJ usaglasi sa važecim ustavnim rešenjima, savremenim evropskim tendencijama u regulisanju rada NVO i potrebama normalnog funkcionisanja treceg sektora.
U okviru savetodavne i strucne pomoci Centar za razvoj neprofitnog sektora je pokrenuo projekat "PR za NVO". Glavni cilj ovog projekta je: a) da ustanovi poziciju PR-a koji ce imati savetodavnu funkciju za NVO; b) da uspostavi kontakte i pojaca prisustvo NVO-a u medijima i najši-roj javnosti; c) da pronade novinare zainteresovane za saradnju sa nevladinim organizacijama; d) da promoviše razmenu informacija medu NVO-ima. Na taj nacin se želi pomoci NVO-ima da obezbede osnovne veštine i oruda koja su im potrebna za sistematske aktivnosti u odnosima sa javnošcu/komunikacijama i na taj nacin im omoguci da bolje i jasnije pošalju svoju poruku klijentima, medijima, vladinim i medunarodnim institucijama, kao i najširoj javnosti.
U okviru projekta PR za NVO Centra za razvoj neprofitnog sektora u 1999. godini odvijale su se sledece aktivnosti:
Pored toga što je glavni resursni centar za NVO u SR Jugoslaviji, CRNPS je prepoznat kao takav i u medunarodnoj zajednici. Centar je u protekloj godini imao veoma zapaženih i važnih aktivnosti i na medunarodnom planu. Predstavnici Centra su ucestvovali na znacajnim skupovima, ali isto tako veliki broj medunarodnih organizacija se obracao Centru za pomoc kad su potrebne informacije i saveti za rad sa NVO u SR Jugoslaviji.
Centar je clan ORPHEUS mreže za razvoj civilnog društva koja deluje na nivou Evrope u okviru Evropskog centra fondacija.
Od 1. decembra 1999. godine, CRNPS je postao izvršni partner Evropske komisije za projekat malih grantova za NVO u SR Jugoslaviji.
U okviru programa medunarodne saradnje Centra za razvoj neprofitnog sektora, Milan Vukomanovic, savetnik za medunarodnu saradnju CRNPS, ucestvovao je, tokom 1999.godine, na nekoliko konferencija organizovanih u Evropi:
Pored ceškog Foruma - koji je specifican skup, organizovan u okviru nacionalne NVO kampanje »30 dana civilnog sektora« - ostale tri konferencije bile su u najvecoj meri posvecene Paktu stabilnosti za jugoistocnu Evropu i demokratizaciji SRJ u kontekstu ocekivanih promena u ovom regionu. Znacajno mesto je tu pridavano i ulozi NVO u procesu demokratizacije. U tom smislu je i prisustvo predstavnika CRNPS na tim skupovima bilo od dvostrukog znacaja: prvo, naš Centar se u medunarodnim okvirima istakao kao jedna od organizacija u SRJ koja, bar u svom domenu, trecem sektoru, aktivno ucestvuje u procesu demokratizacije zemlje; drugo, CRNPS je jedna od vodecih jugoslovenskih NVO na koju ce se i ubuduce racunati u regionalnom povezivanju organizacija civilnog društva u jugoistocnoj Evropi.
Tom drugom aspektu saradnje bio je, krajem ove godine (25.11.1999), posvecen i sastanak u ambasadi Republike Finske povodom Pakta stabilnosti, na kome su, pored predstavnika zemlje domacina EU, ucestvovali i zamenik Specijalnog koordinatora za Pakt stabilnosti, ambasador Alpo Rusi i njegov italijanski saradnik Pontekorvo. Sa jugoslovenske strane je, pored nekih gradonacelnika iz Srbije, te predstavnika Grupe G-17, nezavisniih medija i NVO, na tom sastanku ucestvovao i M. Vukomanovic iz CRNPS. Neke najnovije inicijative iz EU su tu prihvacene kao dobrodošle, a istaknuta su i dva plana ucešca organizacija civilnog društva u kontekstu inicijativa PS: 1) na lokalnom nivou, gde je saradnja NVO sa lokalnim vlastima doprinela stvaranju novih organizacija nakon 1997. i 2) na regionalnom planu - kako u okviru Pakta stabilnosti, tako i unutar raznih drugih inicijativa koje vode saradnji sa slicnim centrima u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori.
Medu te inicijative koje doprinose regionalnoj saradnji, treba istaci znacaj medunarodnih kontakata koji se odvijaju, pre svega, u okviru jugoslovenskog Foruma NVO, kao i Orpheus Mreže - Projekat civilnog društva. CRNPS je vec dve godine clan Orpheus mreže, a ove godine je, u vreme Drugog Foruma jugoslovenskih NVO, organizovan i sastanak regionalnih centara za razvoj neprofitnog sektora, clanova te mreže. Taj sastanak je inicirala Katarina Kostalova, koordinator ovog projekta iz Bratislave, a domacin je bio CRNPS. Najavljen je, tim povodom, i jedan broj aktivnosti koje su, u okviru Orpheus mreže, planirane za iducu godinu.
Najzad, na svim ovim skupovima u zemlji i inostranstvu ostvaren je veliki broj znacajnih kontakata, kako sa predstavnicima civilnog društva, tako i raznih medunarodnih organizacija i fondacija.
U Sofiji je u periodu od 16. do 19. septembra 1999. godine održana druga regionalna tehnološka radionica posvecena maksimalizaciji potencijala centara za razvoj nevladinih organizacija primenom tehnologija Interneta, na kojoj je ucestvovalo mr. Milan Miloševic, savetnk za informacijone tehnologije u Centru. Konferenciji su prisustvovali predstavnici clanova ORPHEUS mreže. Glavni cilj radionice je bio razvoj konceputalnog dizajna za ORPHEUS mrežu. U toku radionice posebna pažnja je posvecena projektu angažovanja clanica mreže na projektu razvoja civilnog društva u okviru Evropskog centra fondacija (ORPHEUS Civil Society Project). U okviru radionice su definisani nivoi clanstva u ORPHEUS mreži za razvoj civilnog društva i to: Orpheus CSP centri i Orpheus CSP informativni punktovi. Za svaki od identifikovanih nivoa clanstva definisani su minimalni standardi. Na nivou zemlje clanice Orpheus CSP mreže identifikuje se jedan centar Orpheus CSP mreže i više informativnih punktova. Struktura je fleksibilna i omogucava realizaciju raznovrsnih projekata u sferi razvoja civilnog društva.
Kroz realizaciju projekata u okviru informativno-dokumentacionog programa, veliki broj nevladinih, neprofitnih organizacija je dobilo kvalitetne informacije (sadržane u direktorijumima NVO i medija, publikovane informacije u biltenu "Neprofitni sektor", informacije date na websajtu Centra, informacije date direktno) cime je poboljšana komunikacija i informisanje izmedu NVO. Takode, veliki je broj zainteresovnih gradana za rad NVO u SRJ, dobio informacije o njima i preko web sajta Centra. Sa sajta je skinuto preko 60.000 dokumenata.
Program edukacije i treninga se u protekloj godini realizovao u okviru projekta Foruma jugoslovenskih NVO pod nazivom "NVO - sektor buducnosti", a u saradnji sa Fond Centrom za demokratiju iz Beograda i Otovrenim univerzitetom iz Subotice.
Programom edukacije i treninga u 1999. godini obuhvaceno je 56-oro predstavnika NVO koji su prošli seminare "Uspešni programi NVO", kako bi se obucili u najosnovnijim pitanjima upravljanja, planiranja, prikupljanja sredstava, pisanja projekata, rada sa medijima, vodenja kampanja, lobiranja. Kroz seminare "Volonterski menadžment" 75 predstavnika NVO je naucilo kako da radi sa volonterima.
Takode 46 predstavnika je prošlo kurseve engleskog jezika za NVO, a podeljeno je i 2000 kopija knjižica John Hopkins Univerziteta: "Novac,novac svuda oko nas", "Pisanje predloga projekta", "Volonteri dragoceni saradnici".
Uticaj ovog programa je bio veoma znacajan, što je primeceno povecanim interesovanjem za ukljucivanje novih ljudi u rad NVO, ali i postojecih NVO za realizaciju novih projekata i traženje sponzora.
Program zastupanja i neposredne pomoci za NVO je program Centra u cijoj se realizaciji najviše angažuju zaposleni. U 1999. godini Centar je u okviru ovog programa servisirao oko 12.000 gradana (ukljucenih u NVO, ali i onih koji se za njih interesuju) koji su tražili od njega pomoc (bilo da su posetili Centar ili su zvali telefonom, odgovore tražili pismom, faxom ili mailom).
Takode, veoma uspešno je realizovan i Drugi Forum jugoslovenskih NVO (u saradnji sa Fondom centar za demokratiju i Otvorenim univerzitetom) u okviru kojeg se radi na zaštiti, promociji i unapredneju zajednickih interesa NVO.
Volonterski centar dobio veliki broj zahteva za volonterima od strane NVO, i ovo je znacajan pomak u stavu NVO prema volonterskom radu, koji su pomalo bili skepticni na pocetku rada Centra.
Volonterski centar je za godinu dana koliko funkcionise, u potpunosti ispoštovao plan aktivnosti koji je bio preporucen od strane konsultanata ovog projekta. U toku protekle godine, Volonterski centar je promovisan medju velikim brojem NVO, sve organizacije koje se nalaze u direktorijumu CRNPS-a su obaveštene o postojanju centra, a oko 300 organizacija je edukovano za rad sa volonterima.
Berza rada sadrži podatke o 90 zainteresovanih volontera za rad u razlicitim NVO, 50 razlicitih organizacija su postale partnerske organizacije Centra, tako da plan aktivnosti za sledecu godine mora da potencira animiranje velikog broja korisnika.
Obim aktivnosti na poslovima neposrednog pružanja pravne pomoci u okviru Programa pravnog savetovališta (prosecno 30 stranaka mesecno - ne racunajuci period ratnog stanja) pokazuje da postoji potreba za nastavkom ove vrste delatnosti Centra, odnosno interes gradana za osnivanje nevladinih organizacija i pravne savete u vezi sa tim. Na ovo ukazuje i dodatni broj gradana koji su, umesto neposrednog pružanja pravne pomoci, upuceni na korišcenje uputstava datih u okviru internet prezentacije Centra ili brošure »Kako osnovati i registrovati nevladinu organizaciju« (do izlaska iz štampe drugog izdanja, podeljen je veliki broj fotokopija prvog izdanja ove brošure). Rad pravnog savetovališta od znacaja je i za strucno pracenje (»monitoring«) vladinih aktivnosti u zakonodavnoj sferi i u sferi primene propisa i obaveštavanje NVO (putem biltena Centra i na drugi nacin) o novinama u domacem zakonodavstvu.
Na osnovu saznanja iz rada sa strankama koje su se obracale Centru i pracenja domaceg zakonodavstva može se konstatovati da su najcešci problemi sa kojima se susrecu gradani prilikom osnivanja i u radu NVO povezani sa zastarelom i neadekvatnom zakonskom regulativom (što se posebno odnosi na zakon koji važi na podrucju Republike Srbije), neujednacenom praksom nadležnih republickih organa, nedovoljno jasnom regulativom koja se tice finansijskog i drugog poslovanja NVO, koja je sadržana u više razlicitih propisa koji se, uz to, cesto menjaju. Poseban problem je nepostojanje propisa o delovanju stranih NVO u Jugoslaviji, zbog cega brojne strane organizacije odustaju od programa saradnje i pomoci domacim NVO i drugim subjektima u zemlji. Zbog toga Centar planira nastavak rada na Nacrtu zakona o nevladinim organizacijama i nevladinim fondacijama, kao i organizovanje kampanje za poboljšanje zakonske regulative u ovoj oblasti.
Od pocetka rada pravnog savetovališta povecano je i ucešce Centra u drugim aktivnostima i saradnji sa drugim organizacijama po pitanjima koja se odnose na pravni status NVO i drugim pravnim pitanjima. Posebno je znacajna mogucnost strucnog ucešca na medunarodnim skupovima iz ove oblasti (kao što je ucešce u pripremi modela zakona za centralnu i istocnu Evropu), i sa tim povezana mogucnost proširivanja znanja o pravnoj regulativi drugih država (narocito država u tranziciji) i iskustvima i efektima zakonodavnih promena na razvoj treceg sektora.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva Programa za odnose sa javnošcu u radu sa nevladinim organizacijama može se reci da postoji diferenciran pristup nevladinih organizacija prema javnosti. Neke organizacije, koje su više okrenute politickom delu civilnog društva (pre svega, organizacije za zaštitu ljudskih prava, profesionalna udruženja, studentske organizacije i slicno) imaju razvijeniji odnos prema medijima, dok s druge strane organizacije koje imaju prevashodno edukativnu ili humanitarnu dimenziju u svom radu, ne osecaju veliku potrebu da unaprede svoj nastup prema javnosti. Nevladine organizacije uglavnom nemaju osmišljen medijski plan u realizaciji svojih projekata ili je on okrenut «unutra», prema sponzorima i donatorima ili samo prema neposrednim korisnicima.
Mediji, s druge strane, zbog ukupne situacije u društvu (siromaštvo, sve niži nivo novinarske profesije, represivan Zakon o informisanju, ratno ili poluratno stanje u zemlji...), ne gledaju blagonaklono nevladine organizacije, odnosno, prisutne su predrasude i stereotipi kod urednika i novinara. Sve cešce se dogada da novinari ne znaju osnovne pojmove o civilnom društvu i stoga lako podležu režimskoj propagandi.
U ovoj situaciji namece se potreba za delovanjem u dva pravca:Osnovni cilj Centra (postavljen u trecoj godini rada), da se kroz javnu kampanju i zastupanje, stvori svest o zajednickim interesima NVO i o neophodnosti povezivanja i udruživanja u razne vrste regionalnih saveza, koordinacija i pokreta je ostvaren kroz razne projekte saveotvališta i projekata Centra kao i kroz partnerski projekat Foruma jugoslovenskih NVO.